DA LI SE U IZNOS UKUPNOG PROMETA URAČUNAVAJU NOVČANA SREDSTAVA KOJA ADVOKAT NAPLAĆUJE U IME I ZA RAČ

Republika Srbija
MINISTARSTVO FINANSIJA

Broj: 413-00-1318/2009-04

Beograd, 12.06.2009. god.

Prema odredbi člana 3. Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS“, br. 84/04, 86/04–ispravka, 61/05 i 61/07, u daljem tekstu: Zakon), predmet oporezivanja PDV su isporuka dobara i pružanje usluga koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu, u okviru obavljanja delatnosti, kao i uvoz dobara u Republiku. Saglasno odredbi člana 5. stav 1. Zakona, promet usluga, u smislu ovog zakona, su svi poslovi i radnje u okviru obavljanja delatnosti koji nisu promet dobara iz člana 4. ovog zakona. U skladu sa članom 17. stav 1. Zakona, poresku osnovicu kod prometa dobara i usluga čini iznos naknade (u novcu, stvarima ili uslugama) koju obveznik prima ili treba da primi za isporučena dobra ili pružene usluge, uključujući subvencije koje su neposredno povezane za cenom tih dobara ili usluga, u koju nije uključen PDV, ako ovim zakonom nije drukčije propisano. Osnovica ne sadrži iznos koji obveznik naplaćuje u ime i za račun drugog, ako taj iznos prenosi licu u čije ime i za čiji račun je izvršio naplatu (stav 3. tačka 2) istog člana Zakona).

Saglasno odredbi člana 33. stav 3. Zakona, mali obveznik, koji je u prethodnih 12 meseci ostvario ili procenjuje da će u narednih 12 meseci ostvariti ukupan promet veći od 2.000.000 dinara, može se opredeliti za obavezu plaćanja PDV na početku kalendarske godine podnošenjem prijave za PDV (u daljem tekstu: evidenciona prijava) propisane u skladu sa ovim zakonom, nadležnom poreskom organu najkasnije do 15. januara tekuće godine. Odredbom člana 38. stav 1. Zakona propisano je da je obveznik koji je u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet veći od 4.000.000 dinara dužan da, najkasnije do isteka prvog roka za predaju periodične poreske prijave, podnese evidencionu prijavu nadležnom poreskom organu.

U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, iznos novčanih sredstava koji je dosuđen stranci, a koji advokat naplati u ime i za račun stranke i prenese stranci u čije ime i za čiji račun je izvršio naplatu, ne uračunava se u osnovicu za obračun PDV za izvršeni promet dobara i usluga, a samim tim ni u iznos ukupnog prometa na osnovu kojeg advokat može da se opredeli za plaćanje PDV, odnosno na osnovu kojeg nastaje obaveza podnošenja evidencione prijave nadležnom poreskom organu.

Bilten službenih objašnjenja i stručnih mišljenja za primenu finansijskih propisa, broj 6/2009.