Arhiva - Poslednje vesti

Najčitanije iz arhive

Arhiva

Postupak procene rizika

sreda, 25 jun 2008 16:26

Odredbama Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu ("Sl. glasnik RS", br. 101/2005 - dalje: Zakon), u okviru glave III Obaveze i odgovornosti poslodavca, utvrđena je obaveza poslodavca da izvrši procenu rizika na svakom radnom mestu i u radnoj okolini. Zavisno od utvrđene opasnosti i procenjenog rizika, poslodavac je dužan da preduzme odgovarajuće mere za otklanjanje utvrđenih rizika ili svođenje rizika na najmanju moguću meru. Procena rizika od nastanka povreda na radu ili oštećenja zdravlja, odnosno oboljenja zaposlenog na radnom mestu i u radnoj okolini, kao i način i mere za njihovo otklanjanje vrši se na način i po postupku utvrđenim odredbama Pravilnika o načinu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini ("Sl. glasnik RS", br. 72/2006 - dalje: Pravilnik). Prema odredbama člana 13. stav 1. Zakona i člana 21. Pravilnika, poslodavac je dužan da, najkasnije, do 7. septembra 2007. godine donese akt (pravilnik) o proceni rizika za sva radna mesta, načinu i merama za njihovo otklanjanje. Procena rizika Procena rizika zasniva se na sistematskom evidentiranju i procenjivanju mogućih vrsta opasnosti (fizičke, tehničke, mehaničke, električne i druge opasnosti) i štetnosti (hemijske i biološke štetnosti) na radnom mestu i u radnoj okolini koje mogu negativno da utiču na zdravlje zaposlenih.

Procena rizika obuhvata:

OPŠTE PODATKE O POSLODAVCU (naziv, sedište, adresu, delatnost i lične podatke o licu koje vrši procenu rizika);

OPIS TEHNOLOŠKOG I RADNOG PROCESA, SREDSTAVA ZA RAD I SREDSTAVA I OPREME ZA LIČNU ZAŠTITU NA RADU
- opis objekata koji se koriste kao radni i pomoćni prostor, sa svim pripadajućim instalacijama; opreme za rad
- mašina, uređaja, postrojenja i alata; konstrukcija i objekata za kolektivnu bezbednost
- zaštita na prolazima, prelazima, prilazima i zakloni od toplotnih i drugih zračenja, zaštita od udara električne struje, opšta ventilacija i klimatizacija; pomoćnih konstrukcija i objekata
- radne platforme, skele, tunelske podgrade i sl.; sirovina i materijala koji se koriste u radnom procesu i dr.;
SNIMANJE ORGANIZACIJE RADA
- uvid u opšta akta o unutrašnjem uređenju, organizaciji i sistematizaciji radnih mesta i neposredna provera utvrđene organizacije rada i faktičkog stanja organizacije rada kod poslodavca;
PREPOZNAVANJE I UTVRĐIVANJE OPASNOSTI I ŠTETNOSTI NA RADNOM MESTU I U RADNOJ OKOLINI
- posmatranje i praćenje procesa rada; prikupljanje podataka i informacija o mogućim opasnostima i štetnostima polazeći od: važećih stručnih nalaza o izvršenim pregledima i ispitivanjima sredstava za rad, uslova radne okoline, izveštaja o prethodnim i periodičnim lekarskim pregledima zaposlenih, o povredama na radu i profesionalnim oboljenjima, analiza preduzetih mera radi sprečavanja povreda na radu i profesionalnih bolesti; inspekcijskih nalaza o izvršenom nadzoru, uputstava za bezbedan rad, propisane dokumentacije za upotrebu i održavanje, pakovanje, transport, korišćenje, skladištenje, uništavanje i dr.). Procena opasnosti i štetnosti pretpostavlja definisanje opasnosti i štetnosti prisutnih u radnoj okolini i na radnom mestu. Radi što preciznijeg definisanja i prepoznavanja opasnosti i štetnosti odredbama Pravilnika izvršeno je njihovo razvrstavanje u grupe. Opasnosti su, zavisno od vrste i prirode, razvrstane u tri grupe - mehaničke opasnosti, opasnosti koje se pojavljuju u vezi sa karakteristikama radnog mesta i opasnosti koje se pojavljuju korišćenjem električne energije.
MEHANIČKE OPASNOSTI - OPASNOSTI KOJE SE POJAVLJUJU KORIŠĆENJEM OPREME ZA RAD SU:
- nedovoljna bezbednost zbog rotirajućih (pokretnih) delova;
- slobodno kretanje delova ili materijala koji mogu naneti povredu zaposlenom;
- unutrašnji transport i kretanje radnih mašina ili vozila, kao i pomeranje određene opreme za rad;
- korišćenje opasnih sredstava za rad (eksplozivnih ili zapaljivih);
- nemogućnost (ograničenost) pravovremenog uklanjanja sa mesta rada, izloženost zatvaranju, mehaničkom udaru, poklapanju i sl.;
- pojava drugih faktora kao mehaničkih izvora opasnosti.
OPASNOSTI KOJE SE POJAVLJUJU U VEZI SA KARAKTERISTIKAMA RADNOG MESTA SU:
- opasne površine (podovi i gazišta, površine oštrih ivica i sl.);
- rad na visini ili u dubini;
- rad u skučenom, ograničenom ili opasnom prostoru (između pokretnih delova ili vozila, između fiksiranih delova, rad u zatvorenom nedovoljno osvetljenom ili provetrenom prostoru i sl.);
- mogućnost klizanja ili spoticanja (mokre ili klizave površine);
- fizička nestabilnost radnog mesta; - smetnje i negativne posledice pri obaveznoj upotrebi sredstava ili opreme lične zaštite na radu;
- negativne posledice korišćenja neodgovarajućih ili neprilagođenih metoda rada;
- druge opasnosti (korišćenje sredstava i opreme lične zaštite na radu koje opterećuju zaposlenog).
OPASNOSTI KOJE SE POJAVLJUJU KORIŠĆENJEM ELEKTRIČNE ENERGIJE SU:
- opasnost od direktnog dodira sa delovima električne instalacije i opreme pod naponom;
- opasnost od indirektnog dodira;
- opasnost od toplotnog dejstva električne opreme i instalacija (varničenje, požar, eksplozija i sl.);
- opasnost usled udara groma i posledica atmosferskog pražnjenja;
- opasnost od štetnog uticaja elektrostatičkog naelektrisanja;
- druge opasnosti pri korišćenju električne energije. Štetnosti su, zavisno od prirode i vrste razvrstane u četiri grupe
- štetnosti koje se pojavljuju ili nastaju u procesu rada, štetnosti koje proističu iz psihičkih ili psihofizioloških napora pri obavljanju posla, štetnosti prouzrokovane organizacijom rada i ostale štetnosti.
ŠTETNOSTI KOJE NASTAJU (ILI SE POJAVLJUJU) U PROCESU RADA SU:
- hemijske štetnosti, prašina i dimovi (udisanje, gušenje, opekotine, trovanje i sl.);
- fizičke štetnosti (buka i vibracije);
- biološke štetnosti (infekcije, izlaganje mikroorganizmima i alergentima);
- štetni uticaji mikroklime (visoka-niska temperatura, vlažnost i brzina strujanja vazduha);
- nedovoljna-neodgovarajuća osvetljenost;
- štetni uticaji zračenja (toplotnog, jonizujućeg, nejonizujućeg, laserskog i ultrazvučnog);
- štetni klimatski uticaji (rad na otvorenom);
- štetnosti izazvane korišćenjem opasnih materija pri proizvodnji, transportu, pakovanju, skladištenju i uništavanju;
- druge štetnosti koje mogu da prouzrokuju povrede na radu ili profesionalna oboljenja.
ŠTETNOSTI KOJE PROISTIČU IZ PSIHIČKIH I PSIHOFIZIOLOŠKIH NAPORA SU:
- napori i telesna naprezanja (ručno prenošenje tereta, guranje ili vučenje tereta i sl.);
- nefiziološki položaj tela (dugotrajno stajanje, sedenje, čučanje i sl.);
- napori koji prouzrokuju psihološka opterećenja (stres, monotonija i sl.);
- odgovornost u primanju i prenošenju informacija, u pravilima ponašanja, za brze izmene radnih procedura, za konfliktne situacije, rad sa strankama i novcem, nedovoljna motivacija za rad i sl.
ŠTETNOSTI VEZANE ZA ORGANIZACIJU RADA
- proističu iz rasporeda radnog vremena, kao što su prekovremeni rad, rad u smenama, skraćeno radno vreme, rad noću, pripravnost za slučaj intervencija i sl.
OSTALE ŠTETNOSTI KOJE SE POJAVLJUJU NA RADNIM MESTIMA SU:
- štetnosti koje prouzrokuju druga lica,
- rad sa životinjama,
- rad u atmosferi sa visokim ili niskim pritiskom i
- rad u blizini vode ili ispod površine vode. Procenjivanje rizika u odnosu na opasnosti i štetnosti zasniva se na analizi radnog mesta, radnih zadataka i organizacije rada, na analizi i ocenjivanju vremena izloženosti štetnostima i opasnostima, na analizi i oceni primene mera za bezbednost i zdravlje na radu, analizi psihičkih uticaja, fizičkih opterećenja, povreda na radu i profesionalnih oboljenja.

Postupak procene rizika sprovodi se u nekoliko faza:

postupak prepoznavanja opasnosti, (koje su opasnosti prisutne na radnom mestu i u radnoj okolini);
određivanje vrste oštećenja zdravlja u odnosu na prisutne opasnosti i štetnosti;
analiza delovanja opasnosti i štetnosti zavisno od intenziteta izloženosti radnog mesta,
određivanje nivoa rizika oštećenja zdravlja (verovatnoća nastanka povrede na radu ili profesionalnog oboljenja).

Ako se u postupku procene rizika utvrdi da na radnom mestu i pored primenjenih mera u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu postoje štetnosti i opasnosti koje mogu da ugroze zdravlje zaposlenog, to mesto se smatra radnim mestom sa povećanim rizikom i kao rakvo se utvrđuje aktom o proceni rizika kod poslodavca.

Pokretanje postupka procene rizika

Postupak procene rizika pokreće se odlukom poslodavca o pokretanju postupka procene rizika. Navedenom odlukom poslodavac određuje stručno lice iz reda zaposlenih sa položenim stručnim ispitom o praktičnoj osposobljenosti za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu radi sprovođenja postupka procene rizika. Procenu rizika kod poslodavca može da vrši i pravno lice, odnosno preduzetnik sa licencom u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu na osnovu ugovora o angažovanju za vršenje procene rizika.

Stručno lice, odnosno angažovano pravno lice ili preduzetnik, po pokretanju postupka procene rizika, sastavlja plan sprovođenja postupka procene rizika koji odobrava poslodavac. Plan sprovođenja postupka rizika je sastavni deo dokumentacije o proceni rizika. Odredbama Pravilnika propisani su osnovni elementi koji sadrže plan sprovođenja postupka procene rizika - pravni osnov za procenu rizika; organizaciju i koordinaciju sprovođenja, izmena i dopuna postupka procene rizika; spisak procenjivača rizika; metode, faze i rokove vršenja procene rizika; način prikupljanja dokumentacije; informisanje procenjivača rizika i njihovu koordinaciju; način pribavljanja informacija od zaposlenih;konsultacije sa predstavnicima zaposlenih i njihovo informisanje o rezultatima procene i preduzetim merama i dr.

Otklanjanje, smanjenje i sprečavanje rizika

Aktom o proceni rizika poslodavac utvrđuje mere za sprečavanje, otklanjanje ili smanjenje rizika. Ako procenjeni rizici ne ugrožavaju teže život i zdravlje zaposlenog, a njihovo otklanjanje zahteva veća investiciona ulaganja, aktom o proceni rizika se mogu utvrditi mere i rokovi za njihovo sprovođenje kojima se rizici otklanjaju ili smanjuju na najmanju moguću meru.

Mere za sprečavanje, otklanjanje ili smanjenje rizika, koje se prema odredbama Pravilnika utvrđuju na osnovu procenjenog rizika i prioriteta određenog u skladu sa propisima o bezbednosti i zdravlju na radu, tehničkim propisima i standardima, su:

održavanje sredstava za rad u ispravnom stanju i vršenje pregleda i ispitivanja u propisanim rokovima;
obezbeđivanje propisanih uslova za bezbedan i zdrav rad u radnoj okolini;
osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad;
obezbeđivanje sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu, njihovo održavanje i ispitivanje;
upućivanje zaposlenih na prethodne i periodične lekarske preglede u skladu sa ocenom službe medicine rada, i dr. (ocena službe medicine rada je osnov za utvrđivanje posebnih zdravstvenih uslova koje moraju da ispunjavaju zaposleni koji rade na radnom mestu sa povećanim rizikom).

Po sprovedenom postupku procene rizika u odnosu na opasnosti i štetnosti na radnom mestu i u radnoj okolini, i utvrđivanju mera za njihovo sprečavanje, otklanjanje ili smanjenje, poslodavac donosi zaključak koji sadrži sva radna mesta na kojima je izvršena procena rizika; radna mesta koja su utvrđena kao radna mesta sa povećanim rizikom; prioritete u otklanjanju rizika i izjavu poslodavca kojom se obavezuje na primenu utvrđenih mera za bezbedan i zdrav rad u skladu sa aktom o proceni rizika.

Provera efikasnosti primene akta o proceni rizika

Proveru efikasnosti primene akta o proceni rizika vrši lice određeno za bezbednost i zdravlje na radu kod poslodavca. Proverom, koja se vrši neprekidno, procenjuje se efikasnost sprovedenih mera u pogledu otklanjanja ili smanjenja rizika. Uočavanje neefikasnosti primene utvrđenih mera zahteva njihovu korekciju putem izmena i dopuna akta o proceni rizika.

Odredbama Pravilnika su utvrđeni slučajevi u kojima je poslodavac dužan da u potpunosti, odnosno delimično novelira akt o proceni rizika. Potpuna izmena i dopuna akta o proceni rizika vrši se nakon svake kolektivne povrede na radu sa smrtnim posledicama koja se dogodi na radnom mestu i u radnoj okolini poslodavca.

Delimične izmene i dopune akta poslodavac je dužan da izvrši u slučaju smrtne i teške povrede na radu; pri pojavi svake nove opasnosti ili štetnosti odnosno promene nivoa rizika u procesu rada; kada mere za sprečavanje, otklanjanje ili smanjenje rizika nisu odgovarajuće, kada je procena zasnovana na podacima koji nisu ažurni, kao i kad postoji mogućnost unapređenja i dopune procenjenih rizika.

Nezavisno od navedenih slučajeva, obaveza izmene akta o proceni rizika na radnom mestu i u radnoj okolini (potpuna ili delimična) propisana je i na osnovu naložene mere inspektora rada.