Počinje primena Zakona o tržištu kapitala

Primena Zakona o tržištu kapitala, koja je počela danas, treba da doprinese povećanju obima trgovanja, efikasnijem uređenju finansijskog tržišta, ali se očekuje i da obezbedi veći stepen zaštite manjinskih akcionara, rečeno je na Desetoj međunarodnoj konferenciji Beogradske berze. 

Komisija za hartije od vrednosti je već donela 18 podzakonskih akata i oni su, kako je istaknuto, poslati Ministarstvu finansija na mišljenje i usaglašavanje, dok su dva podzakonska akta u pripremi.

Državni sekretar u Ministarstvu finansija Goran Radosavljević istakao je da se najviše primedbi na zakon odnosi na visoko postavljene granice za saglasnost (najmanje 10.000 akcionara) za prelazak u zatvoreno društvo i isključenje sa tržišta.

Bez obzira na primedbe, ta se odredba neće menjati, rekao je on i objasnio da je granica tako visoko postavljena kako se ne bi obesmislila dosadašsnja besplatna podela akcija u dva preduzeća (NIS i Aerodrom Nikola Tesla).

Prema odredbama ovog zakona, akcije privrednih društava sa brojem akcionara većim od 10.000 više neće moći da se isključe sa tržišta, dok ostala privredna društva čijim se akcijama trguje na berzi mogu da isključe svoje akcije sa tržišta, ali uz obavezu ponude otkupa akcija od nesaglasnih akcionara.

Stav Ministarstva finansija je da niko ne treba da bude na berzi po sili zakona i da berza bude sama sebi cilj, rekao je Radosavljević, ističući da u tom slučaju firme samo "figuriraju" na berzi i imaju troškove.

On je dodao da analize pokazuju da će, i pored tog kriterijuma, na berzi ostati više od 280 preduzeća.

Radosavljević je naveo da se neće menjati Zakon o tržištu kapitala, ali da će uslediti dodatna prilagođavanja i izmene Zakona o preuzimanju, kao i tehničke izmene Zakona o privrednim društvima.

Govoreći o novinama u Zakonu o tržištu kapitala, državni sekretar je kao značajno naveo uvođenje Fonda za zaštitu investitora, ističući da se još razmišlja kako da na detaljniji način bude uređeno funkcionisanje tog fonda - da li putem podzakonskog akta ili donošenjem jednog "kraćeg" zakona.

Na pitanje kada se akcije "Telekoma Srbije" mogu očekivati na berzi, Radosavljević je rekao da je trenutno "unutar Telekoma u toku restrukturiranje vlasništva", te će tek nakon toga doći do podele akcija, ne precizirajući tačan datum kada će se to dogoditi.

Direktorka Beogradske berze Gordana Dostanić istakla je da je berza značajno tehnološki napredovala, ali da je taj put otežan zbog "minimizirane uloge tržišta kapitala za napredak ekonomije zemlje i još nepronađenog mesta u celokupnoj strategiji razvoja finansijskog tržišta".

"Zbog toga je tržište kapitala još plitko, nedovoljno likvidno, a transparentnost izdavaoca nije na nivou koji bi investitorima pružio adekvatnu sigurnost", rekla je Dostanić.

Prema njenim rečima, kriza je dodatno pogoršala celu situaciju, pokazavši svu svoju ozbiljnost pretnjom da ugrozi evrpsku valutu, ali i celu EU.

Direktor brokerske kuće "Jorgić broker" Branislav Jorgić ukazao je na svu ranjivost tržišta, istakavši da se mnogo očekuje od inicijalne javne ponude, emisije municipalnih obveznica, a i emitovanja obveznica kojima bi se država zaduživala na tržištu kapitala.

On je rekao da zabrinjava pad obima prometa koji se za ovu godinu procenjuje da će biti na nivou od oko 276 miliona evra. Poređenja radi, u 2010. on je iznosio 220 miliona evra, a u 2007. godini, kada je dostigao svoj maksimum, dve milijarde evra.

Jorgić je rekao da trenutno na tržištu posluje 59 brokerskih kuća, ali se očekuje da se, zbog niske profitabilnosti, taj broj svede na 41. (Economy.rs, Tanjug 17. novembar 2011.) 

Read more: Počinje primena Zakona o tržištu kapitala