Naknada zarade za vreme korišćenja godišnjeg odmora

Prema članu 114. Zakona, za vreme odsustvovanja sa rada zbog koriščenja godišnjeg odmora zaposleni ima pravo na naknadu zarade, odnosno plate u visini prosečne zarade u prethodna tri meseca, u skladu sa opštim aktom i
ugovorom o radu.

U zaradu na osnovu koje se obračunava prosek za prethodna tri meseca ulaze sva primanja koja u smislu člana 105. stav 3. Zakona čine zaradu, i to:

• isplaćena zarada, odnosno plata za efektivne sate rada u prethodna tri meseca, deo zarade po osnovu radnog učinka (stimulacija i destimulacija);
• uvečanje zarada, odnosno plata isplačenih u prethodna tri meseca po osnovu rada na dan praznika, nočnog rada, rada u smenama, prekovremenog rada, "minulog rada" i drugih uvećanja propisanih opštim aktom poslodavca;
• druga primanja koja imaju karakter zarade a koja su u prethodna tri meseca isplačena (topli obrok, regres, terenski dodatak, dodatak za odvojen život i druga davanja zaposlenima koja imaju karakter zarade);
• za utvrčivanje prosečne zarade u prethodna tri meseca uzimaju se samo radni sati koje je zaposleni efektivno proveo na radu u ta tri meseca.

Isplačene naknade zarada u prethodna tri meseca (za vreme bolovanja, godišnjeg odmora, plaćenog odsustva i dr.), kao ni sati odsustvovanja za koje je isplačena naknada ne ulaze u zbir zarade koja čini osnov za utvrčivanje visine naknade zarade.

Pošto se u osnov za utvrčivanje naknade zarade uzimaju sva primanja koja je zaposleni ostvario za vreme provedeno na radu u prethodna tri meseca, neophodno je utvrditi i ukupno ostvarene efektivne sate rada u prethodna tri meseca (redovne, prekovremene, noćne, sate rada na dan praznika), kako bi se iz praktičnih razloga radi lakšeg obračuna, utvrdila prosečna zarada u prethodna tri meseca po radnom satu.

 

Prema članu 32. Zakona o platama državnih službenika i nameštenika ("Sl.glasnik RS", br. 62/2006, 63/2006 - ispr. i 115/2006 - ispr.) državni službenik, dok koristi godišnji odmor i plačeno odsustvo ima pravo na naknadu plate koja se obračunava i isplačuje u istom iznosu kao da je radio.

Prema tome, osnovica za obračun naknade plate za vreme godišnjeg odmora za državne službenike je plata koju bi ostvario da radi u mesecu u kojem koristi godišnji odmor.

U članu 49. Zakona o platama državnih službenika i nameštenika, utvrđeno je da se odredbe ovog zakona o naknadi plate, naknadi troškova i drugim primanjima državnih službenika primenjuju i na nameštenike, izuzev odredaba o pravu na naknadu plate peraspoređenim državnim službenicima i odredaba o naknadi plate zbog udaljenja s rada.

To znači da nameštenici, kao i državni službenici, dok koriste godišnji odmor imaju pravo na naknadu plate koja se obračunava i isplačuje u istom iznosu kao da rade.

Za zaposlene u organima autonomne pokrajine i lokalne samouprave i dalje se primenjuje odredba člana 37. stav 3. Zakona o radnim odnosima u državnim organima, kojom je utvrčeno da zaposleni u državnim organima za vreme godišnjeg odmora primaju platu (na ove zaposlene se i dalje primenjuje Zakon o radnim odnosima u državnim organima do donošenja posebnog zakona, a ne Zakon o državnim službenicima).